Find in Library

Текст разматра свеобухватне формално-семантичке принципе потпуне књижевне уметности. Установљава се разлика између неуметничке миметичности натурализма и целовите поетичности фигуралне симболике. Потоња почива на естетском обликотворењу апсолутне духовности и уметнички се остварује кроз форму текста као микрокосмичку слику космоса. Симболичка фигурација и њени основни модуси диференцирају се кроз однос који сама уметничка текстура образује према властитој апсолутној инстанци. Класично-романтична симболика самом лепотом поетске слике ствара афирмативну хармонију између коначности израженог и њоме сугерисане надизразивости метафизичког идеала. Други симболички модус – кафкијанска симболика – задржава форму текста као слику космичког поретка, али рефигурира природу самог космоса: овај се више не темељи на афирмативности физичко-метафизичке хармоније, већ на негативности хаоса који естетски, међутим, и даље живи као симбол апсолутног устројства света.