Find in Library

Predmet analize ovog rada jesu mogućnosti uticaja institucionalnog okvira na proizvodnju kulture i umetnosti u turbulentnom neo-liberalnom dobu, što je upoređeno sa taktičkom pozicijom umetnosti britanske grupe umetnika APG. Cilj rada jeste integracija pojmova politike, svakodnevice i taktičke umetnosti putem zaključaka iz istorije umetnosti druge polovine 20. veka kako bi ukazalo da savremena umetnost kojoj su pitanja, problemi i uslovi svakodnevice razlog nastanka, ipak ima udela u proizvodnji stvarnosti. To je izvedeno kritičkim, komparacijskim i dekonstruktivističkim teorijsko-metodološkim postupcima. Rezultati rada ističu različite načine promišljanja pojma instutucije od strane avangarde, institucionalne kritike, kao i savremenih teoretičara i istoričara umetnosti Borisa Grojsa i Hansa Beltinga, te kritičara Brajana Holmsa. Zaključci rada ogledaju se u činjenju razumljivim da se institucije kulture, u cilju svog delotvornijeg rada trebaju otvoriti prema političkim pitanjima i obratno da se ključne političke sfere trebaju otvoriti prema mišljenju iz umetnosti i respektu publike. Zaključak je i neophodnost pitanja o tome kakav proizvod bismo imali ako bi se institucionalno primenio i valorizovao rad praksi koje čine vidljivim još uvek nepremostivu distancu između političkog i svakodnevnog života, a koje pokušavaju da ga prevaziđu.