Find in Library

Rodno osetljiv jezik (ROJ) kao deo nediskriminatorne upotrebe govorenja i pisanja važan je aspekt jezičkog planiranja. U Srbiji danas takve zvanične politike planiranja nema, a u široj javnosti ceo proces protiče uz otpore i osporavanja različitih pojedinaca ili grupa, pri čemu se ne sagledava argumentacija i važnost jezičkog planiranja kada je u pitanju njegova rodna dimenzija. S obzirom na jak uticaj medija na kreiranje javnog mišljenja, govorenja i pisanja, opredeljujem se za istraživanje stavova lektora i lektorki o upotrebi ROJ u dnevnim listovima na srpskom jeziku u Srbiji. Lektori/ke imaju moć jezičkog znanja kojim mogu usmeravati jezičku politiku u medijima, ali njihova profesionalna moć može biti umanjena stavovima urednika/ca i autora/ki tekstova koje lektorišu. S druge strane, s obzirom na nužnu povezanost norme i jezičke prakse, lektori/ke su neretko pod uticajem pojedinačnih stavova srpskih filologa koji tu normu propisuju. Cilj ovoga rada je da pokažem međuzavisnost moći i jezičkog znanja u procesima standardizacije srpskog jezika u Srbiji na primeru lektorskih službi u dnevnim listovima u Beogradu i Novom Sadu štampanim u 2016. godini.